Svi smo jedva čekali da neograničeno uživamo u sunčanim danima. Ne možemo pouzdano reći ko više voli sunce – deca ili odrasli... Druženje i igranje na otvorenim prostorima jedne su od omiljenih zanimacija svih nas, ali ne smemo zaboraviti da je u tom slučaju preko potrebna zastita od sunca. Za bebe i decu pogotovo, ali svakako i nas same! S obzirom da nam topli i sunčani dani tek predstoje, pročitajte u nastavku kakva treba da bude pravilna zastita od sunca za decu.
Jeste da je sunce izvor života i energije za sva živa bića, te da izlaganje sunčevim zracima donosi radost i brojne koristi po naše psihofizičko zdravlje, ipak – ono može da prouzrokuje i mnoga štetna i neželjena dejstva ukoliko (svesno ili nesvesno) preterate sa izlaganjem zračenju, pogotovo bez adekvatne zaštite! Ovo posebno važi za toplije prolećne i letnje dane kada je intenzitet zračenja jači, pa je zastita od sunca za decu od izuzetne važnosti i to ne samo zbog mogućih trenutnih posledica! Ukoliko se nežna i osetljiva dečija koža ošteti zračenjem, efekti i dejstva toga moguće je nažalost iskusiti čak i u kasnijem periodu života, jer je oštećena koža još osetljivija i podložnija promenama, pa i različitim oboljenjima kože. Naravno da ne treba da se lišavate u potpunosti uživanja na suncu, ali uvek imajte na umu da je zastita od sunca za bebe i decu na 1. mestu kada se uputite napolje!
Ne samo da postoje različiti tipovi kože, već su neki od njih osetljiviji na dejstvo sunčevih zraka, te zahtevaju posebnu negu i zaštitu. Tu su pre svega koža sklona crvenilu, atopiji i alergijama, reaktivna koža, koža na kojoj postoje nepravilnosti i oštećenja poput ožiljaka, kao i dečija koža. Za razliku od odrasle, dečija koža je dosta tanja, te joj je oslabljena i zaštitna uloga, pigmentacija još uvek nije skroz razvijena, a i masni sloj je tanak. Osim toga, deca koja imaju svetliju boju kože, više mladeža i pege, riđu/crvenu kosu, podložnija su štetnim uticajima sunčevih zraka, te je važno obezbediti im kvalitetne proizvode. O koži beba da i ne govorimo – ona se tek razvija i zato decija kozmetika treba da bude prilagođena različitim potrebama nežne i osetljive kože!
Takođe, decija kozmetika treba da pruži najveći nivo nege i zaštite, te da ojača barijernu funkciju kože i da joj dobru potporu za razvoj i zdravlje. Tu svakako spada i decija kozmetika za sunčanje, jer pojedini sastojci iz krema za sunčanje koje su namenjene odraslima ne odgovaraju dečijoj koži. Ono što je bitno kada je decija kozmetika za sunčanje u pitanju jeste da ovi preparati sadrže visok zaštitni faktor, da su vodootporni, bez alkohola, a najbolja zastita od sunca za bebe je i ona koja je testirana pod kontrolom dermatologa, pedijatara i oftalmologa.
Upravo takva je Heliocare Pediatrics decija kozmetika za sunčanje u koje spadaju:
Preparate za sunčanje je potrebno promućkati pre upotrebe, a zatim ih ravnomerno i bogato naneti na kožu deteta, bar 20 minuta pre izlaganja suncu da bi efekat zaštite bio potpun. Takođe, proizvode za sunčanje potrebno je često nanositi, a naročito nakon plivanja, znojenja i brisanja peškirom, bez obzira što su izuzetno vodootporni, jer njihovo dejstvo vremenom slabi.
Bez obzira na upotrebu krema za sunčanje namenjenih dečijoj koži, postoje još neki korisni saveti koje je poželjno da praktikujete kako biste vaše dete na najbolji način zaštitili od negativnog dejstva sunčevog zračenja.
Pre svega, bebe ne treba uopšte izlagati suncu (pogotovo direktnom), po mogućstvu boravite u hladu, a trebalo bi da izbegavamo boravak na suncu u periodu od 11-16h kada je zračenje najveće. Zaštitite kožu odećom – poželjno je da bebe i deca nose duge rukave, šešire ili kape/kačkete, kao i naočare. Čak i kada je napolju oblačno, UV zračenje može biti visoko, pa NIKAD ne zaboravite da namažete preparat sa visokim zaštitnim faktorom. Naravno, proizvode za sunčanje potrebno je naneti na sve delove tela – ne zaboravite uši, vrat, kolena, stopala,...
Takođe, decu treba često pojiti vodom kako bi se održala hidratacija organizma, a od koristi može biti i redovno konzumiranje crvenog, žutog i narandžastog voća i povrća koje je bogato karotenoidima, kao i namirnice sa omega masnim kiselinama (riba, maslinovo ulje, avokado, lanene semenke, bademi, orasi), vitaminima E (paradajz, spanać, seme suncokreta, slatki krompir, kikiriki) i C (paprika, kivi, prokelj, brokoli, jagode, guava, ananas), kao i flavonoidima (kakao, crni i beli luk, peršun, leblebije, bobičasto voće i drugo).