~ Intimna nega ~
Kako pobediti anksioznost
„Fight, flight or freeze“ je reakcija na opasnost koja nam nadolazi: bori se, beži, ili ostani zaleđen – to su tri najčešća odgovora na stresne situacije koje su pitanje života ili smrti. U moderno vreme, naš sistem reakcije na ovakav problem može vrlo lako da se poremeti i krene da se aktivira tokom najnormalnijih trenutaka u danu, ili tokom manje stresnih situacija – ukoliko su takvi momenti jako česti, to stanje zovemo anksioznim poremećajem, a ukoliko su umereni, onda samo anksioznost.
Anksioznost može da bude korisna emocija koja nam zapravo pomaže da preživimo u najstresnijim situacijama, ali češće se javlja kao nešto što ometa naše svakodnevno funkcionisanje. Mnogi ljudi pate od anksioznosti, i to uopšte nije retko. Zato ćemo u ovom tekstu odgovoriti na neka bitna pitanja koja se tiču toga kako lečiti, ili preduhitriti napade anksioznosti, a time i poboljšati celokupni kvalitet našeg života.
Šta je anksioznost i koji su njeni simptomi
Doživljaj napetosti, straha, uznemirenosti i strepnje nazivamo anksioznošću. Ovi doživljaji se mogu manifestovati vidno na telu, preko znojenja, skupljanja ili širenja zenica, ubrzanog lupanja srca, bržeg disanja i slično. Obično se ova osećanja javljaju kao odgovor na prekomerni stres.
Ljudi koji pate od anksioznog poremećaja osećaju sve ove emocije konstantno, u velikim intenzitetima, i to im potpuno remeti način života. Kod njih se ovi osećaji mogu javiti kao odgovor na manju opasnost, neprijatnost, ili u bilo kom trenutku dana takoreći iz vedra neba.
Možemo razdvojiti anksiozni poremećaj u nekoliko grupa: generalizovani anksiozni poremećaj, socijalna fobija, specifične fobije, separacionu anksioznost, ili slične manje specifične kategorije.
Kod svakog od ovih tipova anksioznih poremećaja, uočiće se sledeći simptomi:
- Stalno iščekivanje opasnosti
- Drhtanje
- Ubrzano disanje
- Širenje ili skupljanje zenica
- Poremećaj sna
- Socijalna izolacija
- Povišen krvni pritisak
- Ubrzan rad srca
- Osećaj napetosti
- Konstipacija
- Povraćanje
- Preznojavanje
- Iscrpljenost ili malaksalost.
Kako izgleda panični napad i šta on predstavlja
Napad panike, ili anksiozni/panični napad, se može dogoditi bilo kome usled jako stresne situacije, ili osobama sa anksioznim poremećajem usled minimalno neprijatne situacije.
Panični napad se manifestuje kao iznenadni i intenzivni osećaj straha (najčešće od umiranja ili jako velike nesreće), a može se uočiti po simptomima kao što su hiperventilacija, drhtanje, određeni tikovi, i slično. Iako ovakvi napadi ne ugrožavaju život sami po sebi, oni definitivno smanjuju kvalitet života ljudima koji ih imaju.
Kratak dah, vrtoglavica, strah od umiranja ili gubljenja razuma, ubrzano lupanje srca i povišen krvni pritisak su prvi znaci paničnog napada.
U toku napada je najbolje da se ili izolujete ili budete u prisustvu nekoga kome verujete i ko vam može pomoći, ali kako biste na duže staze pobedili anksioznost, to morate učiniti putem farmakoterapije ili psihoterapije.
Psihoterapija u svrhu lečenja anksioznih poremećaja se pokazala kao jako uspešna, pogotovu ako je kombinovana sa određenim lekovima.
Kako se izboriti sa anksioznošću
Prvi korak borbe protiv anksioznosti jeste da korigujete način života tako da se što manje izlažete stresnim situacijama:
- Povećajte fizičku aktivnost tokom dana.
- Korigujte ishranu tako da unosite više omega-3 masnih kiselina i vitamina B, C i D. Ukoliko je potrebno, možete koristiti i odgovarajuće suplemente ishrani.
- U ishranu uključite i prirodne lekove poput zelenog čaja, matičnjaka i valerijane. Poželjno je i uzimanje magnezijum bisglicinata kao dodatka ishrani
- Radite vežbe pravilnog disanja koje će vam pomoći da smirite hiperventilaciju tokom ili pre paničnog napada.
- Ukoliko imate problema sa spavanjem, možete koristiti melatonin, jer je kvalitetan san neophodan za kvalitetan život bez anksioznosti.
- Izbegavajte kofein, alkohol i cigarete – sve ove supstance se poigravaju sa krvotokom i pritiskom, te vam mogu stvoriti još gore probleme ili pogoršati stanje anksioznosti ukoliko ih konzumirate previše.
Najbitnija stvar jeste da prepoznate simptome na vreme i obratite se odabranom lekaru za pomoć. Za psihološku prirodu problema će psihoterapija najbolje raditi, dok fizičke simptome možete regulisati, pa čak i smanjiti njihov efekat na psihičku težinu anksioznosti, samim korigovanjem stila života.
~ Intimna nega ~
