„Fight, flight or freeze“ je reakcija na opasnost koja nam nadolazi: bori se, beži, ili ostani zaleđen – to su tri najčešća odgovora na stresne situacije koje su pitanje života ili smrti. U moderno vreme, naš sistem reakcije na ovakav problem može vrlo lako da se poremeti i krene da se aktivira tokom najnormalnijih trenutaka u danu, ili tokom manje stresnih situacija – ukoliko su takvi momenti jako česti, to stanje zovemo anksioznim poremećajem, a ukoliko su umereni, onda samo anksioznost.
Anksioznost može da bude korisna emocija koja nam zapravo pomaže da preživimo u najstresnijim situacijama, ali češće se javlja kao nešto što ometa naše svakodnevno funkcionisanje. Mnogi ljudi pate od anksioznosti, i to uopšte nije retko. Zato ćemo u ovom tekstu odgovoriti na neka bitna pitanja koja se tiču toga kako lečiti, ili preduhitriti napade anksioznosti, a time i poboljšati celokupni kvalitet našeg života.
Šta je anksioznost i koji su njeni simptomi
Doživljaj napetosti, straha, uznemirenosti i strepnje nazivamo anksioznošću. Ovi doživljaji se mogu manifestovati vidno na telu, preko znojenja, skupljanja ili širenja zenica, ubrzanog lupanja srca, bržeg disanja i slično. Obično se ova osećanja javljaju kao odgovor na prekomerni stres.
Ljudi koji pate od anksioznog poremećaja osećaju sve ove emocije konstantno, u velikim intenzitetima, i to im potpuno remeti način života. Kod njih se ovi osećaji mogu javiti kao odgovor na manju opasnost, neprijatnost, ili u bilo kom trenutku dana takoreći iz vedra neba.
Možemo razdvojiti anksiozni poremećaj u nekoliko grupa: generalizovani anksiozni poremećaj, socijalna fobija, specifične fobije, separacionu anksioznost, ili slične manje specifične kategorije.
Kod svakog od ovih tipova anksioznih poremećaja, uočiće se sledeći simptomi:
-
Stalno iščekivanje opasnosti
-
Drhtanje
-
Ubrzano disanje
-
Širenje ili skupljanje zenica
-
Poremećaj sna
-
Socijalna izolacija
-
Povišen krvni pritisak
-
Ubrzan rad srca
-
Osećaj napetosti
-
Konstipacija
-
Povraćanje
-
Preznojavanje
-
Iscrpljenost ili malaksalost.
Kako izgleda panični napad i šta on predstavlja
Napad panike, ili anksiozni/panični napad, se može dogoditi bilo kome usled jako stresne situacije, ili osobama sa anksioznim poremećajem usled minimalno neprijatne situacije.
Panični napad se manifestuje kao iznenadni i intenzivni osećaj straha (najčešće od umiranja ili jako velike nesreće), a može se uočiti po simptomima kao što su hiperventilacija, drhtanje, određeni tikovi, i slično. Iako ovakvi napadi ne ugrožavaju život sami po sebi, oni definitivno smanjuju kvalitet života ljudima koji ih imaju.
Kratak dah, vrtoglavica, strah od umiranja ili gubljenja razuma, ubrzano lupanje srca i povišen krvni pritisak su prvi znaci paničnog napada.
U toku napada je najbolje da se ili izolujete ili budete u prisustvu nekoga kome verujete i ko vam može pomoći, ali kako biste na duže staze pobedili anksioznost, to morate učiniti putem farmakoterapije ili psihoterapije.
Psihoterapija u svrhu lečenja anksioznih poremećaja se pokazala kao jako uspešna, pogotovu ako je kombinovana sa određenim lekovima.
Kako se izboriti sa anksioznošću
-
Povećajte fizičku aktivnost tokom dana.
-
Korigujte ishranu tako da unosite više omega-3 masnih kiselina i vitamina B, C i D. Ukoliko je potrebno, možete koristiti i odgovarajuće suplemente ishrani.
-
U ishranu uključite i prirodne lekove poput zelenog čaja, matičnjaka i valerijane. Poželjno je i uzimanje magnezijum bisglicinata kao dodatka ishrani
-
Radite vežbe pravilnog disanja koje će vam pomoći da smirite hiperventilaciju tokom ili pre paničnog napada.
-
Ukoliko imate problema sa spavanjem, možete koristiti melatonin, jer je kvalitetan san neophodan za kvalitetan život bez anksioznosti.
-
Izbegavajte kofein, alkohol i cigarete – sve ove supstance se poigravaju sa krvotokom i pritiskom, te vam mogu stvoriti još gore probleme ili pogoršati stanje anksioznosti ukoliko ih konzumirate previše.
Najbitnija stvar jeste da prepoznate simptome na vreme i obratite se odabranom lekaru za pomoć. Za psihološku prirodu problema će psihoterapija najbolje raditi, dok fizičke simptome možete regulisati, pa čak i smanjiti njihov efekat na psihičku težinu anksioznosti, samim korigovanjem stila života.